Ко сме тај и може - kolubarskimars.rs
Ваша електронска адреса
Ваша тајна лозинка
Статистика посета
од 7.6.2015
Данас:
22
Јуче:
145
Недељно:
988
Месечно:
3835
Годишње:
26296
Укупно:
160029
Највише посета
24.8.2017
2856
Гаврићев рапорт
Милутин Попадић, свештеник СПЦ из Новог Пазара написао је стихове које је посветио Момчилу Гаврићу, најмлађем каплару Војске Краљевине Србије и учеснику Првог светског рата, који је прошао голготу са својим народом од Аустроугарске монархије.
Војничка гробља у Северној Македонији на северозападним обронцима Ниџе
Србско наслеђе у иностранству – Србска војничка гробља у Северној Македонији, на северозападним обронцима Ниџе и Селечкој планини. Коначним освајањем Кајмакчалана и Старковог гроба на планини Ниџе, крајем септембра и почетком октобра 1916. године, србски војници су ослободили део своје земље.
Војвода: Степан Степановић (1856—1929)
Степан Степановић (1856-1929) био је србски војвода, који је дао огроман допринос у ослободилачким ратовима Краљевине Србије крајем 19. и почетком 20. века. Степа Степановић је рођен 11. марта 1856. године од оца Ивана Степановића и мајке Радојке у селу Кумодраж код Београда.
Колубарска битка 1914 - Од амбиса до тријумфа
У 34. Емисији Разбуђивање угостили смо Милосава Недића публицисту, који је деценије потрошио да изучава Колубарску битку, једуну од најтрагичнијих, али и најславнијих епопеја нашег народа и војске. Милосав Недић је Србин који је рођен 1949. године у Ажањи код Смедеревске Паланке, али је одрастао, школовао се, а касније и засновао породицу у Београду.
Бој на Церјаку и Врбовачким косама 1915
Бој на Врбовачким косама и Церјаку је битка између србских пукова и удружених аустроугарских и немачких снага средином октобра 1915. године. Битка је била таква да се бранила одступница осталом делу Србске војске који је био у повлачењу. Тада су XI пук и XIX пук Шумадијске дивизије I позива поднели највеће жртве. Гуслар Димитрије Анђелић је написао њима у част прелепе стихове које их утиру у вечност.
Поема: Повлачење србске војске 1915-1916
Црногорски епски пјесник Славко Перошевић из Шавника написао је стихове посвјећене србским мученицима, који у зиму 1915. на 1916. прођоше Албанску голготу, односно пјешице преко црногорских планина и албанских врлети са снегом завијаним уским путевима, да би дошли до Јонског мора, гдје су их чекали савезнички бродови... а одатле на острва Крф и Видо, Корзику... па чак и до далеке Африке.
У Мaчковцу обeлeжeнa 103. годишњицa Топличког устaнкa
Полaгaњeм вeнaцa нa спомeник погинулимa у Топличком устaнку у сeлу Мaчковцу, код Куршумлије дaнaс je обeлeжeно 103. годинa од овог догaђaja. Прe тогa одржaно je опeло. Окупљeнимa сe пригодним говором обрaтио прeдсeдник општинe Куршумлиja, a вeнцe су положили прeдстaвници локaлнe сaмоупрaвe, Воjскe Србиje, Удружeњa "Гвоздeни пук Игриштe" и других удружeњa.
Војвода Јанко Вукотић (1866-1927)
Јанко Вукотић (1866-1927) је био 8. озрнићки сердар (1907), дивизијар (1914) црногорске војске, предсједник владе, војни министар (1905, 1913) и начелник штаба Врховне команде (1913) Краљевине Црне Горе, генерал-ађутант краља Николе и армијски генерал (1926), члан Војног савета и ађутант краља Александра I Карађорђевића у војсци Краљевине СХС. Проглашен је и за почасног војводу.
Војвода Живојин Мишић (1855-1921)
Живојин Мишић (1855-1921) је био србски војвода, који је дао немерљив допринос у ослободилачким ратовима Краљевине Србије крајем 19. и почетком 20. века. Живојин Мишић је рођен 7. јула 1855. године у ваљевском селу Струганик, општина Мионица. Ту су се доселили са Дурмитора. Више пута је пензионисан и враћан кад год је судбина Србије висила о концу.
Војвода Петар Бојовић (1858-1945)
Петар Бојовић (1858-1945) био је србски војвода који је дао веома значајан допринос у ослободилачким ратовима Краљевине Србије (1912-1918). Петар Бојовић рођен је 4. јула 1858. године од оца Перута и мајке Раде (рођене Пешић) у селу Мишевићи код Нове Вароши. Учесник је србско-турских ратова (1876-1885) током којих је био у штабу Врховне команде...
Не учи се у школи: Смедеревска битка 1914
Јесен 1914. године... Аустроугарска пред победом над Србијом, повијају се измучене снаге наше краљевине, на коју је непријатељ нагрнуо из правца Босне. Церска победа је већ заборављена, на Дрини се у међувремену искрварило, на Мачковом камену изгинуло, муниције све мање, а одећа постала рите.
Коста Војновић Косовац (1891-1917)
Коста Војновић Косовац један од вођа Топличког устанка у Првом светском рату. Био је подфицир Краљевине Србије, који се борио у Мачви и на Дрини 1914. године. Касније је био један од покретача Устанка у Топлици у фебруару 1917. године. Након његове пропасти борио се са својом мањом групом по планинама. Да не падне жив бугарским четама у руке, извршио је самоубиство.
Извештај са шестог Колубарског марша 08.12.2019
Друге недеље децембра месеца 2019. године отишли смо у Младеновац, југо-источна општина града Београда. Тамо смо пешачили 18 км од центра Младеновца до Варовнице, где се налазио споменик трећепозивцима Војске Краљевине Србије, који су пре 105 година победили Аустроугаре и сачували бок тј. леђа Првој србској армији, самим тиме и читаву Србију...
Варовничка битка 1914
Варовничка битка једна од борби које су водиле војске Краљевине Србије и Аустроугарске монархије као део Колубарске битке у децембру 1914. године током Првог светског рата на ширем подручију града Младеновца, југоисточно 60 км од Београда. Ова битка је имала значај јер је србска војска заштитила своју залеђину, односно десно крило фронта и наставила да гони непријатеља.
Хирстови војници - палим војницима за отаџбину
Вјечнаја памјат Христови војници, ви што устадосте и узесте копља, што бесте храбри одважни и прави, грудима хватасте бесних гуја снопља. Вјечнаја памјат Христови војници, сви ви што пасте на бранику светом, до гроба хвала трагу вашем, крви срцу што га душман проби бајонетом. И за навек помен ви, војници дични...
Најава: Шести Колубарски марш биће у недељу 8. децембра 2019
Браћо и сестре, велика нам је част да вас позовемо на шести Колубарски марш који ће се одржати у недељу 08.12.2019. у част 105. годишњице прославе Колубарске битке. Ове године Колубарски марш ћемо организовати на територији општине Младеновац, југо-источно од Београда (35 км). Жртва наших предака нас обавезује на поштовање, јер захваљујући њима ми данас постојимо.
Први Врбовачки марш 17. октобар 2019
Црквена општина Врбовац је организовала први Врбовачки марш, као литију односно молитвени ход која је имала 200 учесника што су пешачили од села Мале Крсне. Ншене су чудотворне иконе, часни крстови и барјаци. Било је и коњаника, људи у униформама војника из Великог рата. На крају су учесници послужени са војничким пасуљом.
Да ли имаш снаге отаџбино моја,
да повратиш опет стару славу,
да поново стојиш уздигнута чела
и ни пред ким не сагињеш главу.
Дошло време да нас чују
дошло време да нас виде.
Ко зна тај и може,
ко нема страха напред иде!
Да ли имаш снаге мој Србине брате,
да се опет дигнеш изнад свију,
да повратиш опет достојанство своје
и сачуваш своју традицију!
Дошло време да нас чују
дошло време да нас виде.
Ко зна тај и може,
ко нема страха напред иде!
Не можемо више у суноврат ићи,
крајње је време да се тачка стави.
Да се Србин опет с поштовањем гледа
а Србије победе да слави!
Дошло време да нас чују
дошло време да нас виде.
Ко зна тај и може,
ко нема страха напред иде!