Ко сме тај и може - kolubarskimars.rs


Ваша електронска адреса



Ваша тајна лозинка





 















Статистика посета
од 7.6.2015

Данас: 9
Јуче: 154
Недељно: 760
Месечно: 3587
Годишње: 14933
Укупно: 198426

Највише посета
24.8.2017 2856































Радомир Путник (1847-1917)

Радомир Путник (1847-1917) био је србски војвода. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Генералштаба, пет пута Министар војни и начелник штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским ратовима, а касније и Првом светском рату. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и србске ратне историје.

Повратак у село: Прича Јовише Станковића из Шумадијске диивизије

Вратим се ја из рата кући и никога не затекох. Са собом ништа нисам донео осим војниче торбице. У торбици француски прибор за бријање, нож, кашика и виљушка и две медаље, златна Обилића медаља и медаља за храброст. И ништа више. Нисам хтео да пљачкам. ог зна да ли ме то спасило. Може бити. Мајка ми увек говорила да ништа не узимам са мртваца.

Голгота Срба преко Албаније у ситховима

Данима тумарам по снегу, тражим милога брата мога. Видим једну чету на брегу, а крвари ми промрзла нога. Где си Добрице, где си рођени, ми нигде добра нисмо сретали. Ништа не остаде иза многих, а свој млађани живот су дали. Преврћем мртве,промрзла тела имам ја само још мало наде. Ти зла судбино свакога рата ко ли од тебе среће имаде.

Говор краља Петра војницима у рововима пред Колубарску битку

Прeд Колубaрску битку у јесен 1914. године остaрeли крaљ Пeтaр I Карађорђевић је сишaо у ров и обрaтио сe својим воjницимa! Овa његова порука промeнилa je свe. Нeмaчкe новинe су послe Колубaрскe биткe писaлe: - “Србиja je jош jeдном вaскрслa из гробa Косовa пољa и из Колубaрског врeлa црпићe током читaвог jeдног вeкa горду хрaброст зa нajвeћe биткe”.

Војвода Вук (1881-1916)

Војин Поповић, познат као Војвода Вук је био србски војвода (односно комитски, предводио је Добровољачки одред) који је учествовао у борбама за Јужну Србију, у Балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Епитаф војнику Великог рата

Милан С. Марковић - Син Шумадије је написао поводом 102. годишњице од завршетка Првог светског рата стихове за војника Драгомира који је поделио судбину хиљаде младића који су обукли униформу и узели пушку да бране своју отаџбину 1914. године од црно-жуте аждаје односно Аустроугарске. Пао је у Церској бици, као припадник 10. пешадијског пука Шумадијске дивизије.

Стихови јунацима Великог рата: Бог нас чуо

Стихови Вере Јовановић из села Заовине, на планини Тара код Бајине Баште чији су преци учествовали у Балканским ратовима, као и у Великом рату у саставу Дринске дивизије... оживљавају сећање на славне јунаке наше прошлости, међу њима и добитиници Ордена Карађорђеве звезде.

Одисеја Србије 1915

Путеви спаса, мноштва су врлети, Где кости остављају браћа чизмаши, Погледа упртог у разјарено небо, Где облаци црвени, кораци су наши. У колони где боси не стижу далеко, Из црних им прстију истекао гној, У усахле им очи под смрзнуте веђе. Селе се ветрови и згаслих звезда рој. Лешеви посвуда, од коњица гробља, Без раке и крста, опела последњег

Благослов оца ратника Солунца

Магла јутро свија. Забисери роса, па стаде да капље, као мед са саћа. К'о прогнаник, тихо, повијене главе, солунски се ратник, својој кући враћа. Нагорели шињел, ордењем светлуца, са небом се здрави, врх рођене пушке. Пред заспалим селом, поздрави га ветар, мирисом преплетен, јерибасме крушке. Заогрнут тишњом прикривене стрепње, к'о сваки што стиже дому из далека...

Чемерно 1915: Спасиоцима Србије споменици после 105 година

У борбaмa нa Чeмeрну, Троглaву, Столовимa, Гочу, Jeлици... , 1915. je изгинуло вишe од 2.000 људи коjи су од Aустроугaрa и Нeмaцa брaнили и одбрaнили "Врaтa спaсa", улaзaк у Ибaрску клисуру уз коjу су повлaчили српскa воjскa, крaљ, влaдa и дeо нaродa... Нa обронцимa Чeмeрнa и околних плaнинa послeдњих годинa изрaњajу спомeн обeлeжja српским рaтницимa коjи су октобрa и новeмбрa 1915. годинe омогућили повлaчeњe и спaсaвaњe...

Извештај са обележавања 105 година од Врбовачког боја

И ове године обележена је веома значајна и у историји до скоро слабо позната битка на Врбовачким косама. То је бој који се одиграо у северном Поморављу октобра 1915. године, у вероватно и најтрагичнијој години наше историје. Ту битку изнели су војници XI пешадијског пука "Карађорђе" и XIX пешадијског пука Шумадијске дивизије I позива. Оба пука су из Крагујевца.

Добруџанска битка 1916

Добруџанска битка је велика битка Првог светског рата, на Источном фронту, код града Меџидија, у близини Црног мора, на крајњем југоистоку Румуније. Ова битка је вођена у лето и јесен 1916. године између руских, румунских и србских добровољачких јединица са једне стране и бугарских и турских са друге стране. Битка је завршена победом Савезника.

Други топлички пешадијски пук "Књаз Михаило" - Гвоздени пук

Други топлички пешадијски пук "Књаз Михаило" је назив за најславнију ратну јединицу Србске војске икада. Били су у саставу Моравске дивизије I позива и где год да су се појављивали изазивали су страх, а непријатељ се повлачио. Војно-способни мушкарци су мобилисани са подручије Јабланице, Пусте Реке, Топлице и Заплања. Кроз Гвоздени пук је прошло око 16.000 бораца

Бој за Кајмакчалан 1916

Бој за Кајмакчалан је други судар србске и бугарске војске на Солунском фронту 1916. године. Први је био током Битке на Горничеву пар дана раније и сматра се уводом у Бој на Кајмакчалану. Битка на Кајмакчалану трајала је две недеље, од 16. септембра до 30. септембра 1916. Поред србских снага, овде су учествовале и француске јединице, док су Бугарима помагали Немци.

Душан Пурић (1873-1914)

Душан Пурић је био легендарни потпуковник Војске Краљевине Србије, који је дао огроман допринос у ослободилачким ратовима почетком 20. века. Погинуо је почетком Првог светског рата 22. септембра 1914. године, када је јуначки као командант Четвртог пешадијског пука „Стеван Немања“ у чувеној бици на Маковом камену. Данас у Ужицу постоји споменик Душану Пурићу.

Гаврићев рапорт

Милутин Попадић, свештеник СПЦ из Новог Пазара написао је стихове које је посветио Момчилу Гаврићу, најмлађем каплару Војске Краљевине Србије и учеснику Првог светског рата, који је прошао голготу са својим народом од Аустроугарске монархије.

Војничка гробља у Северној Македонији на северозападним обронцима Ниџе

Србско наслеђе у иностранству – Србска војничка гробља у Северној Македонији, на северозападним обронцима Ниџе и Селечкој планини. Коначним освајањем Кајмакчалана и Старковог гроба на планини Ниџе, крајем септембра и почетком октобра 1916. године, србски војници су ослободили део своје земље.

















Да ли имаш снаге отаџбино моја,
да повратиш опет стару славу,
да поново стојиш уздигнута чела
и ни пред ким не сагињеш главу.

Дошло време да нас чују
дошло време да нас виде.
Ко зна тај и може,
ко нема страха напред иде!

Да ли имаш снаге мој Србине брате,
да се опет дигнеш изнад свију,
да повратиш опет достојанство своје
и сачуваш своју традицију!

Дошло време да нас чују
дошло време да нас виде.
Ко зна тај и може,
ко нема страха напред иде!


Не можемо више у суноврат ићи,
крајње је време да се тачка стави.
Да се Србин опет с поштовањем гледа
а Србије победе да слави!

Дошло време да нас чују
дошло време да нас виде.
Ко зна тај и може,
ко нема страха напред иде!