Распламса се јутро. Разгоре к'о ватра.

Преко Струганика издиже се зора.

Још од пола ноћи, цвркућу славуји.

Дан срете дечака, доле крај извора.

У студени зденац, погружи тестију,

па понесе воду вијугавом стазом,

све до њиве где је, мати жњела жито...

Кад, срете човека, пред самим богазом.

„Помаже Бог, дете.", ослови га странац,

начини знак крста, пре но што је сео.

„Дај ми мало воде, да повратим душу,

Христових ми рана, баш сам ожеднео.

Из далека пођох, много дана ходим,

размињујем дане и престижем ноћи.

Питаш ме где идем, и кога то тражим?

Неког, ко ће мојим тешким путем поћи.

Стазом трња, смрти, чемера и рата,

кроз ледене реке, уз снежне планине!

Са мачем у руци, за крст и слободу...

Баш због тебе дођох, Мишић Живојине.

Бићу поред тебе, од сад па до краја,

од других ће твоја, душа да ме крије..."

Прекрсти се дечак. Обасја га Сунце.

Тестију му врати Свети Димитрије.

Као златна магла, загрли дечака.

У обзорју плавом, нестаде к'о сена.

Преко Струганика, зазвонише звона.

Тек закликта соко, горе са Маљена.

Аутор: Марко С. Марковић
село Љуљаци код Груже